Po dostupnosti materijalnih dobara, pristupu većine građana sistemu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite Srbija je daleko ispod nivoa koji je postojao ovde pre 1990. godine, napominje Novakovićeva.
Najveću cenu toga platili su i plaćaju manuelni radnici, a potom delovi seljaštva i srednjih slojeva. Njihova “satnica” od 1 evra je na nivou onog u Kambodži, a među najnižima u Evropi. Kinezi su nas odavno pretekli u mnogo čemu, pa i u visini “minimalca”
Zaposleni u buticima, pekarama, kafićima, trgovinama, rade ceo mesec za svega 15.000 dinara, a mnogi rade i na crno, piše štampa.
Teško je sastaviti kraj sa krajem kada na račun mesečno “legne” 20.328 dinara, koliko bi najmanje trebalo da primi svaki zaposleni građanin Srbije. Istina je, međutim, da mnogi sanjaju da prebace čak i ovu minimalnu sumu, jer se u njihovim novčanicima mesečno ne složi više od 15 “crvenih”.
Za toliko, pišu “Večernje novosti” rade prodavci u buticima, radnice u pekarama, kafićima, u mnogim trgovinama, šnajderke...
Iako je Vlada Srbije propisala da poslodavci moraju da plaćaju radni sat minimalno 121 dinar, mnoge gazde to ne poštuju, pa umesto zagarantovanog iznosa isplaćuju znatno manje. Odluku države ne poštuju striktno ni firme koje su pod njenom “kapom”, a stručnjaci i sindikalci smatraju da je zbog toga i postojanje minimalne cene rada potpuno obesmišljeno.
“Nije retka pojava u Srbiji da poslodavci isplaćuju zarade manje od minimalne i na to već dugo upozoravamo. Neshvatljivo je nereagovanje nadležnih državnih organa, pre svega, inspekcije rada”, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. I onda kada se po prijavi sindikata izvrši inspekcijski nadzor - konstatuje se da je preduzeće u finansijskim problemima i da će kada budu bolja vremena problem biti rešen.
izvor: novosti.rs, mondo.rs, agencije, foto: domdeen/freedigitalphotos.net
novisadinfo.info BOLJA STRANA NAŠEG ŽIVOTA - NAŠEG GRADA>> bez politike, bez crnih vesti, bez estrade... fb/novisadinfo